Šaci

On: malena, jesi ok, boli li?

Ona: ah...aha...

On: hoćeš li da stanem?

Ona: ne... ne... nemoj stati... nastavi... Želim te....

On: voliš li me?

Ona: da... najviše

....

On: malena jel sve ok... hoćeš da stanem?

Ona: ne... nemoj da staješ,... trebam te... želim...

On: budi moja... ostavi ga!

Ona: (staje i gleda u njega) NE... to ne mogu... nikada.

On: (uzima je medju dlanove) Zašto? Volim te... znaš da te volim... U tebi sam, moja si... ali hoću da si samo moja!!!

Ona: Ne trži to od mene... Nikada.

On: pa zašto si onda tu? Zašto si večeras moja? Žašto tražiš moju ljubav ako ga ne želiš ostaviti? I zašto mi govotiš da me voliš?

Ona: volim te... trebam te... molim te nastavi!!!

On: Hoćeš da nastavim...? Zašto kad nisi moja?

Ona: Nastavi... Sutra ćemo pričati... Sad su riječi suvišne!!!

On nastavlja da je ljubi i da je usrećuje...

Ona mu se predaje bez riječi i uz pokoji uzdah koji para tišinu noći u kojoj su se zatekli zajedno,... Noć koja pripada samo njima. Već sutra će biti drugačije,... Sutra će da bude tudja, a večeras pripada samo njemu,... pripada mu cijela, voljna da bude njegov rob...

Svanulo je... Probudila se u njegovom naručju i bila je sretna zbog toga, mada je znala da mora otići ail po ko zna koji put to nije željela. Željela je da ostane kraj njega i da se budi kraj njega svako jutro.

Ipak to joj je bilo zabranjeno. Poljubila ga je i otišla, kao i uvek otišla je nakon predivne noći.

On je znao da će se to desiti. Nije mogao ništa osim da je poljubi za dobro jutro. Znao je da ga voli, ali da je nikada neće u potpunosti imati...

Ona će uvek biti samo svija, i uvek će da pripada samoj sebi...